Kraljica Katarina je rođena 1425. godine u starom Stipangradu – današnjem Blagaju. Katarinin otac, Stipan Vukčić Kosača 20. januara 1448. godine u povelji njemačko-rimskog cara Fridrika III. imenovan je hercegom, što opet, prevedeno sa njemačkog jezika znači “vojvoda”. Stipan Kosača je imao i prije titulu vojvode bosanske južne – humske zemlje kojom je vladao iz svog Stipangrada, baš kao što stajaše na Stipanovom pečatu napisano latinskim: S(IGILLUM) ILUS(TRISSIMI) D(OMI)NI DUCIS STEPHANI SCI SAB(А)E REGNI BOSN(A)E, ili po bosanski: Pečat presvijetloga gospodina vojvode Stipana od Sv. Save od kraljevstva bosanskog. Stipanu se međutim svidio njemački naziv titule vojvode, tačnije titula hercega, pa svoje vojvodstvo Hum u svojoj diplomatskoj korespondenciji dekretima preimenova u Hercegovinu, tokom sukoba sa bosanskim kraljem Tomašem.
U jeku međuvjerskog sukoba unutar Bosne, između krstjana i katolika, Stipanova kćer Katarina, lijepa djeva Hercegovine, koja isprva bi krstjanka kao i njen otac, udade se za bosanskoga princa i žustrog katolika Stipana Tomaša Kotromanića. U isto vrijeme, Stipan Tomaš napusti svoju djevu, lijepu krstjanku Vojaču, djevojku bez plemićkoga porijekla, kako bi oženio Katarinu. Ovaj brak između kuća Kotromanića i Kosača bijaše čin pomirenja pobunjenoga Hercega sa Stipanom Tomašem, a humska djeva Katarina postade bosanskom kraljicom. Novi kraljevski par je nastavio stolovati na bosanskom dvoru u Kraljevoj Sutjesci, te u tvrdoj citadeli Bobovcu nedaleko od tog istog dvora.
Pred sam suton bosanske države, polovicom marta 1458, kralj Stipan Tomaš posla princa Stipana Tomaševića u Srbiju zajedno sa Radivojem Ostojićem, kako bi uzeo ruku srpske princeze te preuzeo despotovinu Srbiju. Dana 1. aprila 1459, bosanski princ Stipan Tomašević vjenča se sa najstarijom kćeri despota Lazara Brankovića, Marom Jelenom. Vladavina bosanskog princa u srpskoj despotovini nije dugo trajala, samo neka tri mjeseca, prije nego što su je Osmanlije naprasno prekinule, nakon čega se Tomašević, zajedno sa suprugom Marom Jelenom vrati kući, u Bosnu. Ubrzo i bosanski kralj Stipan Tomaš umrije početkom jula 1461. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Neki kažu da je ubijen 10. jula 1461. na izvoru rijeke Une u sukobu s hrvatskim banom Pavlom Špirančićem, te potom pokopan u Jajcu, međutim takođe se vjeruje i da je za njegovu smrt zaslužan zapravo njegov sin, kojeg je dobio sa krstjankom Vojačom, tačnije posljednji bosanski kralj Stipan Tomašević.
Nakon Tomaševe smrti nastade teško stanje u zemlji. Vladarem postade Stipan Tomašević, sin Vojačin i Tomašev, Katarinin pastorak. Već u prvom mjesecu svoje vladavine Stipan Tomašević zajedno sa svojom ženom, posljednjom bosanskom kraljicom Marom Jelenom Branković, priznade svoju maćehu Katarinu kraljicom majkom, te Katarina sa svojom djecom Sigismundom i Katarinom mlađom nastavi živjeti na bosanskom dvoru u Kraljevoj Sutjesci, kao i na Bobovcu.
Prilike u Bosni su bile izuzetno teške. Kralj Stipan Tomašević je nastavio sa politikom svoga oca, te je nastavio sa slamanjem Crkve bosanske i njenih vjernika. Ovo je naravno imalo i svoje posljedice, jer su mnogi Bošnjani bili zasigurno revoltirani djelima svoga kralja, nasilnim pokatoličavanjem koje je sprovodio, tačnije njegovom okrenutosti ka Vatikanu. Kao nagradu, Tomašević za svoje novo vladanje dobi i priznanje od Vatikana. Novembra 1461. u Bosnu stiže kruna poslana od pape, a krunidba kralja Stjepana Tomaševića bi izvršena u Crkvi Svete Marije u Jajcu.
Uskoro na scenu stupiše i Osmanlije. Nakon kratkotrajnih neuspješnih upada u Bosnu, još od vremena kralja Stipana Tvrtka I, ovaj put Osmanlije imadoše mnogo ozbiljnijju namjeru. Po provali u istočnu Bosnu, počeše osvajati utvrdu za utvrdom. Godine 1463, pred osmanskom sabljom, sultanom Mehmedom Fatihom Osvajačem, pade i dvor u Sutjesci, a tvrdi Bobovac bi kako kažu izdan od vojvode Radaka. Mnogi bi bez imalo oklijevanja okarakterizirali Radaka kao izdajnika, ali mnogi iz vida gube činjenicu da su mnogi Bošnjani, pa i Radak morali biti vrlo kivni na svoga katoličkog kralja koji je ognjem i mačem uvodio katoličanstvo u Bosnu, time povećavajući broj neprijatelja u samoj Bosni, proganjanih pripadnika Crkve bosanske.
Po padu Bobovca, Stipan Tomašević i posljednja kraljica Mara Jelena, kao i kraljica-majka Katarina, sa djecom, sklonili su se na zapad bosanskog kraljevstva. Katarina se sklonila u Kozov Grad iznad Fojnice, konjima, po legendi “naopako” potkovanim. Povukla se sa pratnjom dо Kupresa gdje je pokušala okupiti snage za obranu zemlje. Kada se osmanskim osvajanjima nije moglo odoljeti ni na Kupresu, zavladala je opća panika. Stipan Tomašević i Katarinina djeca Sigismund i Katarina mlađa su vjerovatno zajedno zarobljeni u Ključu. Stipan Tomašević je potom u Jajcu pogubljen od strane Mehmeda Fatiha Osvajača, dok su i isto vrijeme Sigismund i Katarina mlađa, koji su još bili jako mladi, odvedeni na sultanov dvor. Pad Ključa je izgleda kraljicu-majku Katarinu zatekao tokom njene posjete bratu Vladislavu, u Hercegovini, te je na taj način ona izbjegla sličnu sudbinu. Obzirom da je Vladislav Kosača bio u veoma dobrim odnosima sa Osmanlijama, tokom sukoba sa svojim ocem – Stipanom Vukčićem Kosačom, postoji mogućnost da je Katarina uz njegovu pomoć uspjela sačuvati živote svoje djece, ali ne i vratiti svoju djecu.
Kraljica majka Katarina se potom zajedno sa kraljevskom pratnjom preko Hercegovine povukla do Stona, a zatim i do Dubrovnika, gdje se privremeno uz odobrenje Dubrovčana nastanila na ostvu Lopud. 
Kako je i sam Dubrovnik bio pod osmanskom prijetnjom, nije baš blagonaklono gledao na Katarinin boravak, te je i sama kraljica Katarina vidjela da mora otići iz Dubrovnika. Otišla je u Rim, gdje je i umrla u izgnanstvu, 25. oktobra 1478. godine.
Kako maloprije bi spomenuto, Katarinina djeca, Sigismund i Katarina mlađa bijahu odvedeni od strane Osmanlija nakon pada kraljevstva. Vjerovatno bi i njih dvoje bili pogubljeni kao i njhov polubrat Stipan Tomašević, da nije bilo utjecaja Katarinine braće Vlatka i Stipana mlađeg Kosače (Ahmed-paše Hercegovića). Vjerovatno su na njihovu molbu, a prema sultanovoj naredbi, Katarina mlađa i Sigismund poslani u Carigrad na sultanov dvor. Katarina mlađa umrije putem i bi pokopana po islamskom obredu u Skoplju, gdje joj se i danas nalazi turbe koje podiže utemeljitelj Sarajeva, Isa-beg Isaković.
Ovo je prilično neuobičajeno jer je time Katarina mlađa postala jedna od rijetkih žena u čiju je čast sagrađena ovakva vrsta mauzoleja. U osmanskim izvorima princeza Katarina se spominje kao Tahiri hanuma. Njen brat Sigismund je na sultanovom dvoru bi preodgojen u duhu islama. Ostade zabilježen po muslimanskom imenu Ishak-beg Kraljević, a bijaše presvijetli sandžakbeg od Karasija.
Kraljica-majka, pretposljednja bosanska kraljica Katarina Kosača Kotromanić….. žena koju po njenom dobročinstvu upamtiše bosanski katolici. a posebno Bošnjanke katolkinje iz Sutjeske koje i danas nose crninu za njom… žena kojoj je život uzeo sve, ali bosansko dostojanstvo ostalo je da živi na njen pomen i nakon 550 godina. Pisali su o Katarini bajkovite i čudnovate priče zabilježene ko zna čijim perom. Pisali su onako kako je odgovaralo vladajućim elitama iz njima znanih razloga. Nije to pisanje od juče. Traje to decenijama, godinama, vijekovima… U vremenima kada se briše sve sto nosi naziv ” bosansko”, pade nekom na pamet da vijekovima iskrivljivane historijske tokove i činjenice, iskrivi do same srži, svojatajući, preimenujući i otimajući kraljicu majku Katarinu Kosaču Kotromanić i njenu ostavštinu, srce bosanskog kraljevstva i Dobre Bošnjane koji živješe u tom kraljevstvu.
Danas je Katarinino kraljevstvo puno hajdučije. Hajdučija nametnu nove zastave, tuđinske odore, skrivajući se iza papinskih skuta i vjerske procesije. A onda ta ista hajdučija uzviknu: “hrvatska kraljevina!”. U srcu Bosne, u samome jezgru bosanske kraljevine, na ostacima nekad dobro čuvanih utvrda zemlje bosanske i zemlje Dobrih Bošnjana… Probudi hajdučija i davno usnulu Kraljicu koja ni u snu mira ne imade…
“…. Kome ja to zemlju bosansku u nasljedstvo ostavih? Gdje se djenuše moji Dobri Bošnjani koji budno stajaše na tvrdim zidinama dvora bosanskoga? Šutila sam, vijekovima, godinama… Šutila sam kad ste pisali moju priču kako je to vama odgovaralo. Šutila sam i kad ste na moju čeljad i potomke moje ljagu bacali. Šutila sam i kad ste kosti moje razbacivali od nemila do nedraga, po Rimu, pod tuđim nebesima i pod tuđom zemljom crnom. Šutila sam i kad ste moje Dobre Bošnjane – katolike, muslimane u torove vezivat počeli, i imena im i oltare vi određivat počeli. Šutila sam dok ste po zemlji mojoj vi zlo sijali i krv sa svijeh strana proljevali. Šutila sam i kada ste Bosnu u crvenu i bijelu boju il’ hrvatsku il’ osmansku odjenuli. Šutila sam i kad ste kamen po kamen iz mog doma, kraljevstva bosanskog micat počeli. Šutila sam i kada ste grobnicu Kotromanića oskrnavili, sa nje freske poskidali i svoja vjerska obilježja u nju unijeli. Šutila sam i kada ste “mise za domovinu”, pod tuđim zastavama molili , a na zemlji bosanskoj. Pustih vas u svoje kraljevstvo, kraljevstvo Dobrih Bošnjana. Ugostih vas ljepotama bosanskog kraljevstva na freskama oslikanih, u kamen uklesanih, i u prirodu utkanih.. Probudih se iz nemirnoga sna, kad do ušiju mojih glas stiže kako moj dom, bosansku kraljevinu, hudnici nekim tuđim imenima nazivat počeše! Ključevi od Dvora u mojim su rukama! Zemljom tvrdoga Bobovca gazila sam i prije Osmanlija, a mnogo prije vas! Ljiljani su na vratima moje kuće, na mojoj kruni, na mojoj zastavi, na pečatu mom kraljevskom! Ključ u bravi ovijeh bobovačkih vrata, otključava i otvara vrata skrivenih ostataka koji decenijama kroz vijekove duge, svjedoče! Vraćam se svojoj kući! Vraćam se da bih vam dala na znanje ko drži ključeve Bosne! Njeno Visočanstvo, kraljica Katarina, kraljica vsih Dobrih Bošnjana, odlučila je braniti svoju kraljevinu, svoj tvrdi Bobovac, koje hudnici otimaše i prisvajaše sa svijeh strana! Hudnici! Vaš nije ni pedalj zemlje bosanske! Vaš nije ni pedalj zemlje koja je vavijek bila na vjetrometini! Vaš nije ni pedalj zemlje na kojoj su se lomila koplja historije! Hudnici! Ovo je zemlja Dobrih Bošnjana!”
Transkripcija na bosančicu:
кϸɖƛʌнчɖ кɖmɖϸнɴɖ ѣє ϸоƛєɴɖ 1425 годнɴє ɣ сmɖϸоʍ сmѣпɖɴгϸɖдɣ – дɖɴɖшƛɴєʍ бʌɖгɖюь кɖmɖϸнɴнɴ ωɖчь сmнпɖɴ вɣкvнƛ косɖvɖ 20. ѣɖɴɣɖϸɖ 1448. годнɴє ɣ повєƛʌн ɴѣʍɖvко-ϸнʍског чɖϸɖ фϸндϸнкɖ mϸєƛєг, нʍєɴовɖɴ ѣє χєϸчєгоʍ, шmо опєm, пϸєвєдєɴо сɖ ɴѣєʍɖvког ѣӡнкɖ ӡɴɖvн воѣводɖь сmѣпɖɴ косɖvɖ ѣє нʍɖо н пϸѣ mнmɣʌɣ воѣводє босьɴскє южɴє – χɣʍскє ӡєʍƛʌє коноʍ ѣє вʌɖдɖо нӡ свог сmѣпɖɴгϸɖдɖ, бɖш кɖо шmо сmɖѣшє ɴɖ сmѣпɖɴовоʍ пєvɖmɣ ɴɖпнсɖɴо ʌɖmнɴскнʍь S(IGILLUM) ILUS(TRISSIMI) D(OMI)NI DUCIS STEPHANI SCI SAB(А)E REGNI BOSN(A)E нʌн по босьɴскнь пєvɖm пϸєсвѣmʌогɖ господнɴɖ воѣводє сmѣпɖɴɖ од свєmɖго сɖвє од кϸɖƛʌєвсmвɖ босьɴскогь сmѣпɖɴɣ сє ʍєƛɣmнʍ свндно ɴѣʍɖvкн ɴɖӡнв mнmɣʌє воѣводєь mɖvɴнѣє mнmɣʌɖ χєϸчєгɖь пɖ свонє воѣводсmво χɣʍ ɣ свонон днпʌоʍɖmскон коϸєспоɴдєɴчнѣн дєкϸєmнʍɖ пϸєнʍєɴовɖ ɣ χєϸчєговнɴɣь mокоʍ сɣкобɖ сɖ босьɴскнʍ кϸɖƛʌєʍ mоʍɖшєʍь
ɣ ѣєкɣ ʍєƛɣвѣϸског сɣкобɖ ɣɴɣmɖϸ босɴєь нӡʍєƛɣ кϸсmѣɴɖ н кɖmоʌнкɖь сmнпɖɴовɖ кƛєϸ кɖmɖϸнɴɖь ʌѣпɖ дѣвɖ χєϸчєговнɴєь коѣɖ нспϸвɖ бн кϸсmѣɴкɖ кɖо н ƛɴєɴ оmɖчь ɣдɖдє сє ӡɖ босьɴскогɖ пϸнɴчɖ н жɣсmϸог кɖmоʌнкɖь сmѣпɖɴɖ mоʍɖшɖ коmϸоʍɖɴнƛɖь ɣ нсmо вϸѣʍєь сmѣпɖɴ mоʍɖш ɴɖпɣсmн свою дѣвɣь ʌѣпɣ кϸсmѣɴкɣ воѣvɣь дѣвонкɣ бєӡ пʌєʍнƛког поϸѣкʌɖь кɖко бн ожєɴно кɖmɖϸнɴɣь овɖн бϸɖк нӡʍєƛɣ кɣƛɖ коmϸоʍɖɴнƛɖ н косɖvɖ бѣшє vнɴ поʍнϸєƛɴɖ побɣωɴєɴогɖ χєϸчєгɖ сɖ сmѣпɖɴоʍ mоʍɖшєʍь ɖ χɣʍскɖ дѣвɖ кɖmɖϸнɴɖ посmɖдє кϸɖƛʌнвоʍь ɴовн кϸɖƛʌєвскн пɖϸ ѣє ɴɖсmɖвно сmоʌовɖmн ɴɖ босьɴскоʍ двоϸɣ ɣ кϸɖƛʌєвон сɣmѣсчнь mє ɣ mбϸдон чнmɖдєʌн бобовчɣ ɴєдɖʌєко од mог нсmог двоϸɖь
пϸєд сɖʍ сɣmоɴ босьɴскє дϸжɖвєь поʌовнчоʍ ʍɖϸmɖ 1458 кϸɖƛʌ сmѣпɖɴ mоʍɖш посʌɖ пϸнɴчɖ сmѣпɖɴɖ mоʍɖшєвнƛɖ ɣ сϸбню ӡɖѣдɴо сɖ ϸɖднвоѣʍ осmонƛєʍь кɖко бн ɣӡєо ϸɣкɣ сϸпскє пϸнɴчєӡє mє пϸєɣӡєо дєспоmовнɴɣ сϸбнюь дɖɴɖ пϸвог ɖпϸнʌɖ 1459 босьɴскн пϸнɴч сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ вѣɴvɖ сє сɖ ɴɖѣсmɖϸноʍ кƛєϸн дєспоmɖ ʌɖӡɖϸɖ бϸɖɴковнƛɖь ʍɖϸоʍ ѣʌєɴоʍь вʌɖдɖвнɴɖ босɖɴског пϸнɴчɖ ɣ сϸпскон дєспоmовнɴн ɴнѣє дɣго mϸɖѣʌɖь сɖʍо ɴєкɖ mϸн ʍѣсєчɖь пϸѣ ɴєго шmо сɣ ѣє осʍɖɴʌнѣє ɴɖпϸɖсɴо пϸєкнɴɣʌєь ɴɖкоɴ vєгɖ сє mоʍɖшєвнƛь ӡɖѣдɴо сɖ сɣпϸɣгоʍ ʍɖϸоʍ ѣʌєɴоʍ вϸɖmн кɣƛнь ɣ босɴɣь ɣбϸӡо н босьɴскн кϸɖƛʌ сmѣпɖɴ mоʍɖш ɣʍϸнѣ поvєmкоʍ юʌɖ 1461 годнɴє под ɴєϸɖӡѣшƛɴєɴнʍ окоʌɴосmнʍɖь ɴєкн кɖжɣ дɖ ѣє ɣбнѣɴ дєсєmог юʌɖ 1461 годнɴє ɴɖ нӡвоϸɣ ϸѣкє ɣɴє ɣ сɣкобɣ сɖ χϸвɖmскнʍ бɖɴоʍ пɖвʌоʍ шпнϸɖɴvнƛєʍь mє поmоʍ покопɖɴ ɣ ѣнчɣь ʍєƛɣmнʍ mɖкоƛє сє вѣϸɣѣє н дɖ ѣє ӡɖ ƛɴєговɣ сʍϸm ӡɖсʌɣжɖɴ ɣпϸɖво ƛɴєгов снɴь коѣг ѣє добно сɖ кϸсmѣɴкоʍ воѣvоʍь mɖvɴнѣє босьɴскн кϸɖƛʌ сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛь
ɴɖкоɴ mоʍɖшєвє сʍϸmн ɴɖсmɖдє mєшко сmɖƛɴє ɣ ӡєʍƛʌнь вʌɖдɖϸєʍ посmɖдє сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛь снɴ воѣvнɴ н mоʍɖшєвь кɖmɖϸнɴнɴ пɖсmоϸɖкь вєƛ ɣ пϸвоʍ ʍѣсєчɣ своѣ вʌɖдɖвнɴє сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ ӡɖѣдɴо сɖ своноʍ жєɴоʍь посƛʌєдƛɴоʍ босьɴскоʍ кϸɖƛʌнчоʍ ʍɖϸоʍ ѣʌєɴоʍ бϸɖɴковнƛь пϸнӡɴɖдє свою ʍɖƛєχɣ кɖmɖϸнɴɣ кϸɖƛʌнчоʍ ʍɖнкоʍь mє кɖmɖϸнɴɖ сɖ своноʍ дѣчоʍ снгнсʍɣɴдоʍ н кɖmɖϸнɴоʍ ʍʌɖƛоʍ ɴɖсmɖвн жнвѣmн ɴɖ босьɴскоʍ двоϸɣ ɣ кϸɖƛʌєвон сɣmѣсчнь кɖо н ɴɖ бобовчɣь
пϸнʌнкє ɣ босɴн сɣ бнʌє нӡɣӡєmɴо mєшкєь кϸɖƛʌ сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ ѣє ɴɖсmɖвно сɖ поʌнmнкоʍ свогɖ ωчɖь mє ѣє ɴɖсmɖвно сɖ сʌɖʍɖƛɴєʍ чϸквє босьɴскє н ƛɴєɴнχ вѣϸɴнкɖь ово ѣє ɴɖϸɖвɴо нʍɖʌо н своѣ посƛʌєднчєь ѣєϸ сɣ ʍɴогн бошƛɴɖɴн бнʌн ӡɖснгɣϸɴо ϸєвоʌmнϸɖɴн дѣʌнʍɖ свогɖ кϸɖƛʌɖь ɴɖснʌɴнʍ покɖmоʌнvɖвɖƛɴєʍ коѣє ѣє спϸоводноь mɖvɴнѣє ƛɴєговоʍ окϸєɴɣmосmн кɖ вɖmнкɖɴɣь кɖо ɴɖгϸɖдɣь mоʍɖшєвнω ӡɖ своѣє ɴово вʌɖдɖƛɴє добн н пϸнӡɴɖƛɴє од вɖmнкɖɴɖь ɴовєʍбϸɖ 1461 годнɴє ɣ босɴɣ сmнжє кϸɣɴɖ посʌɖɴɖ од пɖпєь ɖ кϸɣɴндбɖ кϸɖƛʌɖ сmѣпɖɴɖ mоʍɖшєвнƛɖ бн нӡвϸшєɴɖ ɣ чϸквн свєmє ʍɖϸнѣє ɣ ѣнчɣь
ɣскоϸо ɴɖ счєɴɣ сmɣпншє н осʍɖɴʌнѣєь ɴɖкоɴ кϸɖmкоmϸɖнɴнχ ɴєɣспѣшɴнχ ɣпɖдɖ ɣ босɴɣь нош од вϸєʍєɴɖ кϸɖƛʌɖ сmѣпɖɴɖ mвϸmкɖ пϸвогь овɖн пɣm осʍɖɴʌнѣє нʍɖдошє ʍɴого оӡбнƛʌɴню ɴɖʍѣϸɣь по пϸовɖʌн ɣ нсmоvɴɣ босɴɣь поvєшє освɖѣmн ɣmвϸдɣ ӡɖ ɣmвϸдоʍь годнɴє 1463 пϸєд осʍɖɴскоʍ сɖбƛʌоʍь сɣʌmɖɴоʍ ʍєχʍєдоʍ фɖmнχоʍ освɖѣvєʍь пɖдє н двоϸ ɣ сɣmѣсчнь ɖ mвϸдн бобовɖч бн кɖко кɖжɣ нӡдɖɴ од воѣводє ϸɖдɖкɖь ʍɴогн бн бєӡ нʍɖʌо окʌѣвɖƛɴɖ окɖϸɖкmєϸнӡнϸɖʌн ϸɖдɖкɖ кɖо нӡдɖнɴнкɖь ɖʌн ʍɴогн гɣбє нӡ вндɖ vнƛɴєɴнчɣ дɖ сɣ ʍɴогн бошƛɴɖɴнь пɖ н ϸɖдɖк ʍоϸɖʌн бнmн вϸʌо кнвɴн ɴɖ свогɖ кɖmоʌнvког кϸɖƛʌɖ коѣн ѣє огƛɴєʍ н ʍɖvєʍ ɣводно кɖmоʌнvɖɴсmво ɣ босɴɣь mнʍє повєƛɖвɖюƛн бϸон ɴєпϸнѣmєƛʌɖ ɣ сɖʍон босɴнь пϸогɖƛɴɖɴнχ пϸнпɖдɴнкɖ чϸквє босьɴскєь
по пɖдɣ бобовчɖь сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ н посƛʌєдƛɴɖ кϸɖƛʌнчɖ ʍɖϸɖ ѣʌєɴɖь кɖо н кϸɖƛʌнчɖ ʍɖнкɖ кɖmɖϸнɴɖь сɖ дѣчоʍь скʌоɴнʌн сɣ сє ɴɖ ӡɖпɖд босьɴског кϸɖƛʌєвсmвɖь кɖmɖϸнɴɖ сє скʌоɴнʌɖ ɣ коӡов гϸɖд нӡɴɖд χвонɴнчєь коƛɴнʍɖь по ʌєгєɴдн ɴɖопɖко поmковɖɴнʍь повɣкʌɖ сє сɖ пϸɖmƛɴоʍ до кɣпϸєсɖ гдѣ ѣє покɣшɖʌɖ окɣпнmн сɴɖгє ӡɖ одбϸɖɴɣ ӡєʍƛʌєь кɖдɖ сє осʍɖɴскнʍ освɖѣƛɴнʍɖ ɴнѣє ʍогʌо одоƛʌєmн ɴн ɴɖ кɣпϸєсɣь ӡɖвʌɖдɖʌɖ ѣє опƛɖ пɖɴнкɖь сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ н кɖmɖϸнɴнɴɖ дѣчɖ днгнсʍɣɴд н кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖ сɣ вѣϸовɖmɴо ӡɖѣєдɴо ӡɖϸобƛʌєɴн ɣ кƛʌɣvɣь сmѣпɖɴ mоʍɖшєвнƛ ѣє поmоʍ ɣ ѣнчɣ погɣбƛʌєɴ од сmϸɖɴє ʍєχʍєдɖ фɖmнχɖ освɖѣvɖь док сɣ ɣ нсmо вϸѣʍє снгнсʍɣɴд н кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖь кон сɣ ѣош бнʌн ѣко ʍʌɖднь одвєдєɴн ɴɖ сɣʌmɖɴов двоϸь пɖд кƛʌɣvɖ ѣє нӡгʌєдɖ кϸɖƛʌнчɣ ʍɖнкɣ кɖmɖϸнɴɣ ӡɖmєкɖо mокоʍ ƛɴєɴє посѣmє бϸɖmɣ вʌɖднсʌɖвɣь ɣ χєϸчєговнɴнь mє ѣє ɴɖ mɖн ɴɖvнɴ оɴɖ нӡбѣгʌɖ сʌнvɴɣ сɣдбнɴɣь обӡнϸоʍ дɖ ѣє вʌɖднсʌɖв косɖvɖ бно ɣ вєоʍɖ добϸнʍ одɴоснʍɖ сɖ осʍɖɴʌнѣʍɖь mокоʍ сɣкобɖ сɖ свонʍ ωчєʍ сmѣпɖɴоʍ вɣкvнƛєʍ косɖvоʍь посmон ʍогɣƛɴосm дɖ ѣє кɖmɖϸнɴɖ ɣӡ ƛɴєговɣ поʍоƛ ɣспѣʌɖ сɖvɣвɖmн жнвоmє своѣє дѣчєь ɖʌн ɴє н вϸɖmнmн свонɣ днчɣь кϸɖƛʌнчɖ ʍɖнкɖ кɖmɖϸнɴɖ сє поmоʍ ӡɖѣдɴо сɖ кϸɖƛʌєвскоʍ пϸɖmƛɴоʍ пϸєко χєϸчєговнɴє повɣкʌɖ до сmоɴɖь ɖ ӡɖmнʍ н до дɣбϸовɴнкɖь гдѣ сє пϸнвєʍєɴо ɣӡ одобϸєƛɴє дɣбϸовvɖɴɖ ɴɖсmɖɴнʌɖ ɴɖ осmвϸɣ ʌопɣдь кɖко ѣє н сɖʍ дɣбϸовɴнк бно под осʍɖɴскоʍ пϸѣmƛɴоʍь ɴнѣє бɖш бʌɖгоɴɖкʌоɴо гʌєдɖо ɴɖ кɖmɖϸнɴнɴ боϸɖвɖкь mє ѣє н сɖʍɖ кϸɖƛʌнчɖ кɖmɖϸнɴɖ вндѣʌɖ дɖ ʍоϸɖ оmнƛн нӡ дɣбϸовɴнкɖь оmншʌɖ ѣє ɣ ϸнʍь гдѣ ѣє н ɣʍϸʌɖ ɣ нӡгɴɖɴсmвɣь 25 окmобϸɖ 1478 годнɴєь
кɖко ʍɖʌопϸѣ бн споʍєɴɣmоь кɖmɖϸнɴнɴɖ дѣчɖь снгнсʍɣɴд н кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖ бнѣɖχɣ одвєдєɴн од сmϸɖɴє осʍɖɴʌнѣɖ ɴɖкоɴ пɖдɖ кϸɖƛʌєвсmвɖь вѣϸовɖmɴо бн н ƛɴнχ двоѣє бнʌн погɣбƛʌєɴн кɖо н ƛɴнχов поʌɣбϸɖm сmѣпɖɴ mоʍɖƛєвнƛь дɖ ɴнѣє бнʌо ɣmѣчɖѣɖ кɖmɖϸнɴнɴє бϸɖƛє вʌɖmкɖ н сmѣпɖɴɖ ʍʌɖƛєг косɖvє одɴосɴо ɖχʍєд пɖшє χєϸчєговнƛɖь вѣϸовɖmɴо сɣ ɴɖ ƛɴнχовɣ ʍоʌбɣь ɖ пϸєʍɖ сɣʌmɖɴовон ɴɖϸєдбнь кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖ н снгнсʍɣɴд посʌɖɴн ɣ чɖϸнгϸɖд ɴɖ сɣʌmɖɴов двоϸь кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖ ɣʍϸѣ пɣmєʍ н бн покопɖɴɖ по нсʌɖʍскоʍ обϸєдɣ ɣ скопƛʌɣь гдѣ нон сє н дɖɴɖс ɴɖʌɖӡн mɣϸбє коѣє поднжє ɣmєʍєƛʌнmєƛʌ сɖϸɖѣвɖь нсɖ бєг нсɖковнƛь ово ѣє пϸнʌнvɴо ɴєɣобнvɖѣɴо ѣϸ ѣє mнʍє кɖmɖϸнɴɖ ʍʌɖƛɖ посmɖʌɖ ѣдɴɖ од ϸѣmкнχ жєɴɖ ɣ vню ѣє vɖсm сɖгϸɖƛєɴɖ овɖквɖ вϸсmɖ ʍɖɣӡоʌєѣɖь ɣ осʍɖɴскнʍ нӡвоϸнʍɖ пϸнɴчєӡɖ кɖmɖϸнɴɖ сє споʍнƛɴє кɖо mɖχнϸн χɖɴɣʍɖь ƛɴєɴ бϸɖm снгнсʍɣɴд ɴɖ сɣʌmɖɴовоʍ двоϸɣ бн пϸєодгоѣɴ ɣ дɣχɣ нсʌɖʍɖь осmɖдє ӡɖбнƛʌєжєɴ по ʍɣсʌнʍɖɴскоʍ нʍєɴɣ нсχɖк бєг кϸɖƛʌєвнƛь ɖ бнѣɖшє пϸєсвѣmʌн сɖɴджɖкбєг од кɖϸɖснѣɖь
кϸɖƛʌнчɖ ʍɖнкɖь пϸєmпосƛʌєдƛɴɖ босьɴскɖ кϸɖƛʌнчɖ кɖmɖϸнɴɖ косɖvɖ коmϸоʍɖɴнƛь жєɴɖ кою по ƛɴєɴоʍ добϸоvнɴсmвɣ ɣпɖʍmншє босьɴскн кɖmоʌнчнь ɖ посєбɴо бошƛɴɖɴкє кɖmоʌкнƛɴє нӡ сɣmѣскє коѣє н дɖɴɖс ɴосє чϸɴнɴɣ ӡɖ ƛɴоʍь жєɴɖ конон ѣє жнвоm ɣӡєо свєь ɖʌн босьɴско досmоѣɴсmво осmɖʌо ѣє дɖ жнвн ɴɖ ƛɴєɴ поʍєɴ н ɴɖкоɴ пєm сmоmнɴɖ н пєдєсєm годнɴɖь пнсɖʌн сɣ о кɖmɖϸнɴн бɖнковнmє н vɣдɴовɖmє пϸнvє ӡɖбнƛʌєжєɴє ко ӡɴɖ vнѣнʍ пєϸоʍь пнсɖʌн сɣ оɴɖко кɖко ѣє одговɖϸɖʌо вʌɖдɖюƛнʍ єʌнmɖʍɖ нӡ ƛɴнʍɖ ӡɴɖɴнχ ϸɖӡʌогɖь ɴнѣє mо пнсɖƛɴє од юvєь mϸɖѣє mо дєчєɴнѣʍɖь годнɴɖʍɖь вѣковнʍɖь ɣ вϸєʍєɴнʍɖ кɖдɖ сє бϸншє свє шmо ɴосн ɴɖӡнв босьɴскоь пɖдє ɴєкоʍ ɴɖ пɖʍєm дɖ вѣковнʍɖ нскϸнвƛʌɖвɖɴє χнсmоϸнскє mоковє н vнƛɴєɴнчєь нскϸнвн до сɖʍє сϸжнь своѣmɖюƛнь пϸєнɣʍєɴɣюƛн н оmнʍɖюƛн кϸɖƛʌнчɣ ʍɖнкɣ кɖmɖϸнɴɣ косɖvɣ коmϸоʍɖɴнƛ н ƛɴєɴɣ осmɖвшmнɴɣь сϸчє босьɴског кϸɖƛʌєвсmвɖ н добϸє бошƛɴɖɴє кон жнвѣшє ɣ mоʍ кϸɖƛʌєвсmвɣь
дɖɴɖс ѣє кɖmɖϸнɴнɴо кϸɖƛʌєвсmво пɣɴо χɖндɣvнѣєь χɖндɣvнѣɖ ɴɖʍєmɴɣ ɴовє ӡɖсmɖвєь mɣƛнɴскє одоϸєь скϸнвɖюƛн сє нӡɖ пɖпнɴскнχ скɣmɖ н вѣϸскє пϸочєснѣєь ɖ оɴдɖ mɖ нсmɖ χɖндɣvнѣɖ ɣӡвнкɴɣ χϸвɖmскɖ кϸɖƛʌєвнɴɖь ɣ сϸчɣ босɴєь ɣ сɖʍоʍє ѣӡгϸɣ босьɴскє кϸɖƛʌєвнɴєь ɴɖ осmɖчнʍɖ ɴєкɖд добϸо vɣвɖɴнχ ɣmвϸдɖ ӡєʍƛʌє босьɴскє н ӡєʍƛʌє добϸнχ бошƛɴɖɴɖь пϸобɣдн χɖндɣvнѣɖ н дɖвɴо ɣсɴɣʌɣ кϸɖƛʌнчɣ конɖ ɴн ɣ сɴɣ ʍнϸɖ ɴє нʍɖдєь
коʍє ѣɖ mо ӡєʍƛʌɣ босьɴскɣ ɣ ɴɖсƛʌєдсmво осmɖвнχь гдѣ сє дѣɴɣшє ʍон добϸн бошƛɴɖнɴн кон бɣдɴо сmɖѣχɣ ɴɖ mвϸднʍ ӡнднɴɖʍɖ двоϸɖ босьɴскогɖь шɣmнʌɖ сɖʍь вѣковнʍɖь годнɴɖʍɖь шɣmнʌɖ сɖʍ кɖдɖ сmє пнсɖʌн ʍою пϸнvɣ кɖко ѣє mо вɖʍɖ одговɖϸɖʌоь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє ɴɖ ʍою vєƛʌɖд н ɴɖ поmоʍкє ʍоѣє ƛʌɖгɣ бɖчɖʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє косmн ʍоѣє ϸɖӡбɖчнвɖʌн од ɴєʍнʌɖ до ɴєдϸɖгɖь по ϸнʍɣь под mɣƛнʍ ɴєбєснʍɖ н под mɣƛоʍ ӡєʍƛʌоʍ чϸɴоʍь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє ʍоѣє добϸє бошƛɴɖɴє кɖmо ʌнкєь ʍɣсʌнʍɖɴєь ɣ mоϸовє вєӡнвɖm поvєʌн н нʍєɴɖ нʍ н оʌmɖϸє вн одϸєƛнвɖmн поvєʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ док сmє по ӡєʍƛʌн ʍонон вн ӡʌо снѣʌн н кϸв сɖ свнѣχ сmϸɖɴɖ пϸоƛʌєвɖʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє босɴɣ ɣ чϸвєɴɣ бою нʌь χϸвɖmскɣ нʌь осʍɖɴскɣ одѣɴɣʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє кɖʍєɴ по кɖʍєɴ нӡ ʍог доʍɖь кϸɖƛʌєвсmвɖ босьɴског ʍнчɖmн поvєʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє гϸобɴнчɣ коmϸоʍɖɴнƛɖ оскϸɴɖвнʌнь сɖ ƛɴє фϸєскє поскндɖʌн н своѣɖ вѣϸскɖ обнƛʌєжѣɖ ɣ ƛɴɣ ɣɴѣʌнь шɣmнʌɖ сɖʍ н кɖдɖ сmє ʍнсє ӡɖ доʍовнɴɣь под mɣƛнʍ ӡɖсmɖвɖʍɖ ʍоʌнʌнь ɖ ɴɖ ӡєʍƛʌн босьɴсконь пɣсmнχ вɖс ɣ своѣє кϸɖƛʌєвсmвоь кϸɖƛʌєвсmво добϸнχ бошƛɴɖɴɖь ɣгосmнχ вɖс ƛʌєпоmɖʍɖ босьɴског кϸɖƛʌєвсmвɖ ɴɖ фϸєскɖʍɖ осʌнкɖɴнχь ɣ кɖʍєɴ ɣкʌєсɖɴнχь н ɣ пϸнϸодɣ ɣmкɖɴнχь пϸобɣднχ сє нӡ ɴєʍнϸɴогɖ сɴɖь кɖд до ɣшню ʍонχ гʌɖс сmнжє кɖко ʍон доʍь босьɴскɣ кϸɖƛʌєвнɴɣь χɣдɴнчн ɴєкнʍ mɣƛнʍ нʍєɴнʍɖ ɴɖӡнвɖmн поvєшєь кƛʌɣvєвн од двоϸɖ ɣ ʍонʍ сɣ ϸɣкɖʍɖь ӡєʍƛʌоʍ mвϸдогɖ бобовчɖ гɖӡнʌɖ сɖʍ н пϸѣ осʍɖɴʌнѣɖь ɖ ʍɴого пϸѣ вɖсь ƛʌнƛʌɖɴн сɣ ɴɖ вϸɖmнʍɖ ʍоѣє кɣƛєь ɴɖ ʍонон кϸɣɴнь ɴɖ ʍонон ӡɖсmɖвнь ɴɖ пєvɖmɣ ʍоʍ кϸɖƛʌєвскоʍь кƛʌɣv ɣ бϸɖвн овнѣχ бобовɖvкнχ вϸɖmɖь оmкƛʌɣvɖвɖ н оmвɖϸɖ вϸɖmɖ скϸнвєɴнχ осmɖmɖкɖ кон дєчєɴнѣʍɖь кϸоӡ вѣковє дɣгєь свѣдоvєь вϸɖωɖʍ сє свонон кɣƛнь вϸɖƛɖʍ сє дɖ бнχ вɖʍ дɖʌɖ ɴɖ ӡɴɖƛɴє ко дϸжɣн кƛʌɣvєвє босɴєь ƛɴєɴо внсоvɖɴсmвоь кϸɖƛʌнчɖ кɖmɖϸнɴɖь кϸɖƛʌнчɖ вснχ добϸнχ бошƛɴɖɴɖь одʌɣvнʌɖ ѣє бϸɖɴнmн свою кϸɖƛʌєвнɴɣь свон mвϸдн бобовɖчь коѣє χɣдɴнчн оmнʍɖшє н пϸнсвɖѣшє сɖ свнѣχ сmϸɖɴɖь χɣдɴнчнь вɖш ɴнѣє ɴн пєдɖƛʌ ӡєʍƛʌє ɴɖ конон сɣ сє ʌоʍнʌɖ копƛʌɖ χнсmоϸнѣєь ово ѣє ӡєʍƛʌɖ добϸнχ бошƛɴɖɴɖь
Tekst: Merjem Erna Mušinović / mєксm ʍєϸѣʍ єϸɴɖ ʍɣшнɴовнƛ
Transkripcija na bosančicu, dijak Alen Mahović / mϸɖɴскϸнпчнѣɖ ɴɖ босɖɴvнчɣь днѣк ɖʌєɴ ʍɖχовнƛ
AntiDayton pokret
