DAN 111. VITEŠKE BRDSKE BRIGADE – OSLOBAĐANJE ŠIREG REJONA ŽUČI

1. mehanizovana brigada (kasnije 1. odnosno 111. viteška brigada)

Decembra 1992. na Žuč je svakog dana odlazilo na stotine Sarajlija i Sarajki po drva. Žuč je bila obrasla šumom i tako je spasila građane Sarajeva ratnih zima od smrzavanja. Borbe na Žuči su počele u utorak, 1. decembra i to žestokim napadom četničkih terorista na Sokolje. Rahmetli Safet Zajko je nazvao komandira policije svoje brigade Smaju Šikala i rekao mu: „Smajo, pade grad ako ne zaustavimo četnike na Sokolju.“ Vojni policajci, na čelu sa Šikalom, pohitali su u Sokolje i nakon velike borbe uspjeli da odbiju ovaj napad. Šikalo je u svaku borbu išao noseći šljem, ali tog jutra dao ga je jednom saborcu. U smiraj borbi, geler granate pogodio ga je u glavu i teško ranio.

Prema riječima zamjenika ratnog komandanta 111. viteške brigade i člana Udruženja “1. slavna -111. viteška brigada” Jusufa Lošića, pripreme za tada 1. mehanizovane brigade (kasnije nazvane 1. viteška motorizovana brigada, odnosno 111. viteška brdska brigada) za oslobađanje brda Žuč počele još 3. decembra 1992. godine, a jedinicama je 4. decembra na Orliću oko 21h saopšteno da sutradan počinje borba.

Prema članu Udruženja i jednom od komandanata ove brigade -Mehemedu Ceri, komandant 1. mehanizovane brigade Enver Šehović ga je pozvao 5. decembra 1992. godine u komandu. Tamo su bili komandanti i uža komanda ove brigade. To je bio trenutak kada je rahmetli Šehović rekao “Naređujem!” i zapovijedio da brigada u četiri sata ujutro bude spremna za oslobađanje Žuči“.

Dan kada je rahmetli Enver Šehović naredio oslobašanje Žuči, tačnije 05. decembar, takođe se slavi i kao Dan 111. viteške brdske brigade.

Tok borbi za Žuč

Bitka za kotu Vis i kotu 850

Tog 05. decembra, borci Šehovićeve Prve mehanizovane, Zajkine Druge motorizovane i vogošćanski odredi, kojima je komandovao Ejub Delalić, napali su srpske položaje na Žuči. Nažalost, toga dana poginuli su Ejub Delalić i Hamdo Radonja, pomoćnik komandanta Velešićkog bataljona 1. mehanizovane. Delalića je zamijenio Meho Košarić. Narednog dana nadomak Kote 850 gine i komandant Velešićkog bataljona, već proslavljeni ratnik Fikret Kavazović Roku. Šehović za komandanta Velešićana postavlja Salku Hajdarevića. Tri dana je vođena poziciona borba u kojoj su tenkisti 1. mehanizovane „omekšavali“ teren, odnosno u nebo dizali srpske bunkere na visovima Žuči. Tada je zablistala zvijezda Slaviše Šućura, koji je postao najslavniji tenkista Armije RBiH. U toj strašnoj bici, u Slavišinoj tenkovskoj posadi su još bili Ljubo Jakovljević, Dino Duhović i Nermin Kunić. U utorak, 8. decembra sreća je prevagnula na stranu branilaca Sarajeva. Zajkini borci, predvođeni „munjom sa Žuči“ Safetom Isovićem, zauzimaju Vis, a Šehovićevi na Koti 850 sa srpskim snagama vode borbe prsa u prsa. Istog dana na Koti 850 gine hrabri ratnik i „zlatni ljiljan“ Rudo Tomić, komandir diverzanata Prve mehanizovane, a u bolnici umire Smajo Šikalo. Kota 850 oslobođena je narednog dana – 9. decembra. Zastave na kotu pobili su poznati ratnici Fehim Agić Aga i Juka Gojak. A na šehidskom mezarju Kovači ukopan je Smajo Šikalo. Nije mu bilo suđeno da direktno učestvuje u oslobađanju ni Visa, ni kote 850. Ali, indirektno je, ipak, učestvovao. Jer, njegovi policajci su mjesec ranije zarobili srpske vojnike Branislava Heraka i Sretka Damjanovića. Oni su, posebno Herak, kazali sve o srpskim položajima na Žuči, što je bilo dragocjeno u pripremanju ovih bitki. Uveče su u Komandu Envera Šehovića došli Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović Talijan, Vaha Karavelić, Safet Zajko, Salko Gušić i mnogi ratnici sa Žuči. Stigao sam i ja i tu mi je Sefer za Oslobođenje izjavio kako će „četnici tek sad da osjete snagu Armije RBiH“, a Talijan da je jedna kapija grada otvorena. Komandant Drugog korpusa Željko Knez nazvao je telefonom Sefera i kazao kako pobjede na Žuči snažno motivišu i borce Drugog korpusa. Iza ponoći smo napustili Šehovićevu komandu, a padao je snijeg i dobro se vidjelo. Bila je to neobična sarajevska bijela, sretna noć!

Pobjeda u podne, bitka za Golo brdo

Nakon tri dana predaha, borbe su nastavljene 12. decembra, i to za Golo brdo. Početak bitke je kasnio zbog magle. Druga tenkovska posada Prve mehanizovane privukla je tenk ispod kote 850 i čekala da se raziđe magla, pa da gađa srpski tenk koji se nalazio na Golom brdu. Međutim, kad se magla razišla, srpski tenkisti su bili spretniji i brži i pogodili su tenk Armije BiH. Niko od tenkista nije ni poginuo, niko nije bio ni ranjen, ali su svi bili u šoku, a neki i drhtali od straha. Šehović je pozvao Slavišu Šućura da izvuče tenk i pokuša djelovati po neprijatelju, ali više to nije bilo moguće. Borbe za Golo brdo su vođene četiri dana. Iako je i Slaviša Šućur sa svojom posadom bio u pripravnosti, ipak su glavnu stvar uradili artiljerci Mensur, Ivan, Zlaja I, Zlaja II, Jota, Adil i Deni, koji su ZIS-om gađali i pogađali srpske položaje na Žuči. Gađali su ih municijom koju su od njih zaplijenili na koti 850. Više puta je iz ZIS-a pucao i Šehović. Srbi su jednom ispalili projektil sa bojnim otrovima i vjetar je nosio opasni dim prema maskiranom tenku gdje su bili Slaviša i njegovi drugovi. Skriveni u zemunici, oni nisu vidjeli da vjetar prema njima goni otrovni dim. Tada je Zlaja očajnim glasom dozivao Šućura: „Slavišaaaa! Maskeeee!“ Njegov glas je odzvanjao brdom iznad Sarajeva na koje je padao snijeg.

Šifra „Jabuka“ – Oslobađanje Golog brda

U noći 14/15. decembra, nakon tri dana neizvjesne borbe, načelnik Štaba 1. mehanizovane Ibro Dervišević korigovao je plan napada i sutra je sve išlo kao pjesma. Golo brdo je osvojeno tačno u podne 15. decembra. Značajnu ulogu u pobjedi imala je jedinica 1. mehanizovane kojom je na terenu komandovao ranjeni Mehmed Cero, kao i vojni policajci ove brigade na čelu sa Esnafom Muhovićem. Muhović je i pobo pobjedničku zastavu na Golom brdu. Šehović je tada svim učesnicima bitke izdao naređenje kojim zabranjuje bilo kakve represalije nad civilnim stanovništvom. Jer, u podnožju Golog brda nalazi se selo Živkovići i Šehović je mislio da u selu ima civila. Ali, nije ih bilo. Tada su ratnici sa Žuči prozvani vanzemaljcima.

Na vrh
X