Kota Vis
Dana 05. decembra, borci Šehovićeve Prve mehanizovane, Zajkine Druge motorizovane i vogošćanski odredi, kojima je komandovao Ejub Delalić, napali su četničke položaje na Žuči. Tri dana je vođena poziciona borba u kojoj su tenkisti 1. mehanizovane „omekšavali“ teren, odnosno u nebo dizali agresorske bunkere na visovima Žuči.
Tada je zablistala zvijezda Slaviše Šućura, koji je postao najslavniji tenkista Armije RBiH. U toj strašnoj bici, u Slavišinoj tenkovskoj posadi su još bili Ljubo Jakovljević, Dino Duhović i Nermin Kunić. U utorak, 8. decembra 1992. godine, sreća je prevagnula na stranu branilaca Sarajeva. Zajkini borci, predvođeni „munjom sa Žuči“ Safetom Isovićem, zauzimaju kotu Vis, a Šehovićevi na Koti 850 sa srpskim snagama vode borbe prsa u prsa. Istog dana na Koti 850 gine hrabri ratnik i „zlatni ljiljan“ Rudo Tomić, komandir diverzanata 1. mehanizovane, a u bolnici umire Smajo Šikalo.
Rahmetli Smaji Šikalu bilo suđeno da direktno učestvuje u oslobađanju ni Visa, ni kote 850. Ali, indirektno je, ipak, učestvovao. Jer, njegovi policajci su mjesec ranije zarobili četničke teroriste Branislava Heraka i Sretka Damjanovića. Oni su, posebno Herak, kazali sve o agresorskim položajima na Žuči, što je bilo dragocjeno u pripremanju ovih bitki.
Pogledajte detalje sa obilježavanja 22. godišnjice za oslobađanje kote Vis:
